ako vam mnogo puta kazem da vas volim,
jeli to vise ljubavi, ili je ista, jedna jedina?
ako svakoga jutra ponovo oktrijete da ste zivi,
je li to vise zivota, ili je ovaj, jedan jedini?
moze li da se rodi pet miliona necega,
a da pre toga ne umre isto toliko istovetnog?
tu umetnost pretakanja iz jedne vrste necega
u drugu vrstu necega zovemo nase sad i ovde.
zar vam je vaznije da prezivite ma i nekako,
nego da dokucite sta je zivot?
dozivljaj ovog sveta kod vas je, na zalost, samo
dozivljaj vase vrste sveta
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
Himna
1. Zaista nema teže stvari, nego da se rimuje strah sa svetlošću. Ti nemoguće moraš rimovati sa mogućim. Još kod Defoa, u "Robinzon...
-
Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda će u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopšt...
-
Osecam: nešto u meni raste pomalo bolno - pomalo belo, kao da nekakve zbunjene laste lete kroz moju glavu i telo. Vrte se. Prestižu. Nešto t...
-
Iza suma,iza gora, iza reka ,iza mora, zbunja, trava, opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava. Cak i ako ne verujes, probaj toga da se ...
2 comments:
Da i ja se pitam kako neki ljudi zive tek tako i nije ih briga ni za sta :/
"zar vam je vaznije da prezivite ma i nekako,
nego da dokucite sta je zivot?"
Kako ti moze biti svejedno?! Dokucio ti smisao zivota ili ne pokusaji te odrzavaju i formiraju od tebe stvarno bice i stvaran um i tek tada mozes reci da imas nekakvu svrhu postojanja,zar ne?!
Pa makar i nista ne otkrio...
"Ko smisao zivota nije trazio,taj nije ziveo,ali,ako ga je trazio nikad nije bio dovoljno srecan"
Ali to je neka slatka ceznja i zelja... Toliko slatka da je obozavam... Volim kad boli,volim kada se nerviram,kada otkrijem da nista zapravo nisam doznala- sve to volim; jer znam da preda mnom jos stoji neki cilj da imam razlog da se probudim sutra i da jednog dana svakako moram otkriti nesto :)
Dok imamo želja i čežnje dotle znamo da smo živi ,svaki dan se budim sa osjećanjem da će mi se danas ponovo nešto novo i lijepo dogoditi, da ću nešto novo naučiti, jer sto vise učim to sam vise svjesna koliko malo znam a ispred mene je ogromno prostranstvo saznanja koje čeka da ga korak po korak, dan za danom da ga otkrijem... Život je codovisan i toliko zanimljiv i prednost poznih godina sto sad imam vremena za sebe , imam vremena da čitam, da učim, da se radujem svakom pa i najmanjem novom saznanju, imam vremena da zastanem i pomirišem cvijet, zagrlim drvo obrađujem se povjetarcu koji savija tananošću visoku travu koju gazim, posmatrao slučajne prolaznike, čujem cvrkut ptice, osjetim kapi kiše na kozi, ili jednostavno ležim na zemlji posmatrao nebo i uživam u tišini srecna samo sto postojim i imam priliku da još dugo u svemu tome uzivam.
Post a Comment