1.
Ogroman je trud moga razmišljanja ove noći. Ništa ja ne znam o znanju, sine moj. Istorija otkrića možda i nije red, nego nered radoznalosti nas koji sve više znamo da ne znamo.
Tebe će učiti znanju, ali se ne rugaj neznanju. Evo da ti pročitam poruku Karela Čapeka: "Zamisli onu tišinu, koja bi nastala na svetu, kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono se zasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanje je početak hiljadu novih početaka. I nemoj ga se nikad stideti.
Svetlost znanja je slična svetlosti vasione. Sve su se misli dogodile odavno, kao zvezde.
Lepota traženja nije u nalaženju, nego u našoj odluci da tražimo.
2.
Ja, koji ne znam šta je čulo starosti i samoće, jer okružen sam stalno ogledalima dečjih očiju, posmatram ovaj život kao nešto šareno,
kao mnogostruki oblik, ogromni luna-park, kao vrtešku igre i vrtešku neznanja koja je kruna mudrosti.
Izlazim iz svog tela. Pevač sam i otac himni. Lutam po udaljenim mestima. Opsenar sam i svetac koji je sišao sa freske. Možeš me upotrebiti kao nalepnicu.
Umem da oblikujem vatru dlanovima i hodam po peni reka i okeana. Učenja kažu da je to nemoguće. A vidiš, moguće je, jer sve činim neznanjem.
3.
Badava Njutnova razglednica: »Priroda nije slična tebi, već sebi samoj".
Ima ih koji su verovali i starom Sokratu: "Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se
seti sebe".
"Jer znanje se" - kaže Platon - "u ljude ne unosi učenjem. Donosiš ga rođenjem na ovaj svet".
Ne znam kome da verujem. Najbolje ti je da pitaš Ajnštajna. Taj je sve izbrisao, i sve počeo iz početka.
Brižljivo neguj neznanje i razlikuj se od onih koji, ošamućeni od sreće, likuju što uspevaju na nov način da izgovore neku potpuno istu stvar.
Ogroman je trud moga razmišljanja ove noći. Ništa ja ne znam o znanju, sine moj. Istorija otkrića možda i nije red, nego nered radoznalosti nas koji sve više znamo da ne znamo.
Tebe će učiti znanju, ali se ne rugaj neznanju. Evo da ti pročitam poruku Karela Čapeka: "Zamisli onu tišinu, koja bi nastala na svetu, kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono se zasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanje je početak hiljadu novih početaka. I nemoj ga se nikad stideti.
Svetlost znanja je slična svetlosti vasione. Sve su se misli dogodile odavno, kao zvezde.
Lepota traženja nije u nalaženju, nego u našoj odluci da tražimo.
2.
Ja, koji ne znam šta je čulo starosti i samoće, jer okružen sam stalno ogledalima dečjih očiju, posmatram ovaj život kao nešto šareno,
kao mnogostruki oblik, ogromni luna-park, kao vrtešku igre i vrtešku neznanja koja je kruna mudrosti.
Izlazim iz svog tela. Pevač sam i otac himni. Lutam po udaljenim mestima. Opsenar sam i svetac koji je sišao sa freske. Možeš me upotrebiti kao nalepnicu.
Umem da oblikujem vatru dlanovima i hodam po peni reka i okeana. Učenja kažu da je to nemoguće. A vidiš, moguće je, jer sve činim neznanjem.
3.
Badava Njutnova razglednica: »Priroda nije slična tebi, već sebi samoj".
Ima ih koji su verovali i starom Sokratu: "Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se
seti sebe".
"Jer znanje se" - kaže Platon - "u ljude ne unosi učenjem. Donosiš ga rođenjem na ovaj svet".
Ne znam kome da verujem. Najbolje ti je da pitaš Ajnštajna. Taj je sve izbrisao, i sve počeo iz početka.
Brižljivo neguj neznanje i razlikuj se od onih koji, ošamućeni od sreće, likuju što uspevaju na nov način da izgovore neku potpuno istu stvar.
No comments:
Post a Comment