Znam: sve se nece na jedan osmeh svesti.
Znam: nece svima jednako biti sunca
Na istoj cesti uvek ce se uplesti
Trag povratnika sa stopama begunca.
Hodace oba u jednom istom smeru,
Tegleci svaki svoju drukciju veru.
Pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo,
Po istoj cesti teglimo zivote i dane.
I uporedo, rame uz rame, idemo.
I lagacemo kako se razumemo,
Sve dok na kraju ne stignemo
Tim istim pravcem na dve suprotne strane.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
Himna
1. Zaista nema teže stvari, nego da se rimuje strah sa svetlošću. Ti nemoguće moraš rimovati sa mogućim. Još kod Defoa, u "Robinzon...
-
Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda će u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopšt...
-
Osecam: nešto u meni raste pomalo bolno - pomalo belo, kao da nekakve zbunjene laste lete kroz moju glavu i telo. Vrte se. Prestižu. Nešto t...
-
Iza suma,iza gora, iza reka ,iza mora, zbunja, trava, opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava. Cak i ako ne verujes, probaj toga da se ...
1 comment:
Post a Comment