Saturday, August 9, 2008

Kada mi nedostajes

Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...

Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostajes...

6 comments:

Anonymous said...

Divna kao i svaka njegova...

Unknown said...

nedostaješ mi,Miko..nedostaaju tvoje pesme,tvoje prosto viđenje komplikovanog,tvoja obična reč obučena u neobičnu rimu...

Luković Neda said...

Omiljena♥

Unknown said...

prokleto nedostaješ

Unknown said...

Da li zna neko iz koje je zbirke ova pesma?

Unknown said...

Divna pjesma

Himna

1. Zaista nema teže stvari, nego da se rimuje strah sa svetlošću. Ti nemoguće moraš rimovati sa mogućim. Još kod Defoa, u "Robinzon...