Kao pesma

Jos se danas, rodjena, moglo plavo voleti
tu, gde kopni detinjstvo i mladost se javlja.
Sutra ce se sigurno ceo svet razboleti
od drukcijeg osmeha i drukcijeg zdravlja.

Dalje ce ti zenice zelenilom radjati
i znam da ces,kao sneg,
iza svakih tragova
ostajati bela, ostajati cista.
Al' u sebi, zbunjena, dugo ces pogadjati
sto si tako drukcija kad si ipak ista.

O meni se ne brini.
Prepun divljih gugutki ko seoski zvonik, a
vrelom dusom opruzen niz obzorja ravna,
jedini cu ostati zubat ko harmonika,
bez bola u ocima, prost i jednostavan.

Znam, sutra ce drukcije tepati i voleti.
Nase stare osmehe niko nece shvatiti.
Mozda ces me traziti.
Mozda ce te boleti.
Al se vise nikada necu tuda vratiti.

Predgradje pod granama.
Zvezde su olistale.
Trepavice sumraka uz okna se pletu.
Strah me je da ne umru
ove noci blistave
zadnja svetla neznosti
u velikom svetu.