Monday, August 11, 2008

Imena

Pronadjes negde nekakvog Misu,
nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
pronadjes drugare nalik na sebe
i stanes tako i ne verujes
da ima neko kao ti - isti,
na ovom drukchijem svetu.
I nista ne mora da se kaze.
Sve se unapred zna i razume.
Mozda te neke Mire sad traze.
Mozda Gordana neka ne ume
bez tebe,
Jelene,
Milice,
Vide,
do nekog ogromnog sunca da ide.
I ne znas koliko kao ti - takvih
veceras ponovo nekog nemaju.
I ne znas koliko kao ti - istih
za susret sa tobom bas sad se spremaju.
I ne znas ko su to, kao ti - divni
i sto su jastuke suzama vlazili.
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potrazili.
I kreces u zivot s pogresnim nekim.
S drukcijim nekim.
Nekim dalekim.
A Boris,
Vera,
Vladan
i Sanja
jos uvek samo tebe sanja

8 comments:

Unknown said...

petar i sanja se vole

Anonymous said...

Jao........kako ovaj covek dodiruje ljudsku dusu...lagano,necujno kako samo to on ume!!!!!!!!!!

AnaD said...

Kojoj zbirci pripada ova pesma?

AnaD said...
This comment has been removed by the author.
Unknown said...

Ne podjeca li malo na Pobratimstvo lica u svemiru? :)

dank said...

volim te borise <3

Unknown said...

Sperma

Unknown said...

wow... diarhea

Himna

1. Zaista nema teže stvari, nego da se rimuje strah sa svetlošću. Ti nemoguće moraš rimovati sa mogućim. Još kod Defoa, u "Robinzon...