Monday, August 11, 2008

Pod starim mostom

U meni veceras ova reka
razbi ogromna brda daleka,
muci se,
urlice,
razmice klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce ridje
jer mora nekud da izidje.

U tebi veceras ta ista reka
cudno je meka.
Sva je od mleka.
I cas je zlatna.
I cas je plava.
U njoj se ceo svet odslikava.

Svako u sebi reke druge
pod ovim istim mostovima sretne.

Zato su nase srece i tuge
tako drugacije istovetne

No comments:

Himna

1. Zaista nema teže stvari, nego da se rimuje strah sa svetlošću. Ti nemoguće moraš rimovati sa mogućim. Još kod Defoa, u "Robinzon...