1.
Staviš li težak teret na pleća, hodaćeš posrćući celo jutro. Ako ga odbaciš, odlepršaćeš stopalima.
Isto je tako i sa težinom saznavanja.
Gomila prolećnih paukova se grohotom smejala dok je, nošena vetrom, slušala kinesku poslovicu: "Samo strpljenje i vreme pretvaraju dudovo lišće u svilu."
Pa evo, rekoše oni, mi svakog trena možemo isplesti toliko niti da prekrijemo nebo.
Kako objasniti prolećnim paucima da nije važno plesti i ukrašavati vazduh lepotom svoga tkanja? Važna je upotreba niti.
Još nisam nosio košulju od paukove svile.
2.
Zato ja više verujem jednoj svilenoj bubi i strpljivom Heraklitu koji misli da ljudi ogromna znanja nalaze u malim svetovima, a zaborave traže u većem i zajedničkom.
I verujem Francuzima. List je čak iz Normandije. Datum 1726: "I sitne kiše jedu velike puteve."
Zašto se kaže: beskorisno i korisno? Zašto se kaže: usplahireno i spokojno? Kao što postoji ponašanje čoveka, sine moj, tako postoji i ponašanje njegovih misli.
Rado bih nešto dodao Aristotelu. Recimo da je rekao: "Mudrost je jedina nauka koja se bavi mudrošću, a ne naukom."
I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je potrebna i takva razglednica: "Ljubav je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju a ne umetnošću."
3.
Kjerkegor kaže: "Nema nikakvog Ovde i Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i Nigde."
A stari dobri momak Ričard Bak dopisao je ispod toga nešto potpuno suprotno. Obojica su u pravu.
Ovako kaže Bak: "Kad bi nam prijateljstvo zavisilo od vremena i zavisilo od prostora, savladavši ih, mi bismo upropastili naše druženje.
Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde. Savladamo li vreme, ostaje samo Sada. I zar ti se ne čini da ćemo se nas dvojica na tom čudesnom putu između Sada i Ovde ipak ponekad sretati?"
Sad shvataš, sine moj, da ću morati da ti objasnim neke stvari.
Staviš li težak teret na pleća, hodaćeš posrćući celo jutro. Ako ga odbaciš, odlepršaćeš stopalima.
Isto je tako i sa težinom saznavanja.
Gomila prolećnih paukova se grohotom smejala dok je, nošena vetrom, slušala kinesku poslovicu: "Samo strpljenje i vreme pretvaraju dudovo lišće u svilu."
Pa evo, rekoše oni, mi svakog trena možemo isplesti toliko niti da prekrijemo nebo.
Kako objasniti prolećnim paucima da nije važno plesti i ukrašavati vazduh lepotom svoga tkanja? Važna je upotreba niti.
Još nisam nosio košulju od paukove svile.
2.
Zato ja više verujem jednoj svilenoj bubi i strpljivom Heraklitu koji misli da ljudi ogromna znanja nalaze u malim svetovima, a zaborave traže u većem i zajedničkom.
I verujem Francuzima. List je čak iz Normandije. Datum 1726: "I sitne kiše jedu velike puteve."
Zašto se kaže: beskorisno i korisno? Zašto se kaže: usplahireno i spokojno? Kao što postoji ponašanje čoveka, sine moj, tako postoji i ponašanje njegovih misli.
Rado bih nešto dodao Aristotelu. Recimo da je rekao: "Mudrost je jedina nauka koja se bavi mudrošću, a ne naukom."
I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je potrebna i takva razglednica: "Ljubav je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju a ne umetnošću."
3.
Kjerkegor kaže: "Nema nikakvog Ovde i Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i Nigde."
A stari dobri momak Ričard Bak dopisao je ispod toga nešto potpuno suprotno. Obojica su u pravu.
Ovako kaže Bak: "Kad bi nam prijateljstvo zavisilo od vremena i zavisilo od prostora, savladavši ih, mi bismo upropastili naše druženje.
Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde. Savladamo li vreme, ostaje samo Sada. I zar ti se ne čini da ćemo se nas dvojica na tom čudesnom putu između Sada i Ovde ipak ponekad sretati?"
Sad shvataš, sine moj, da ću morati da ti objasnim neke stvari.
No comments:
Post a Comment