Saturday, August 9, 2008

Mogućnosti

1.

Staviš li težak teret na pleća, hodaćeš posrćući celo jutro. Ako ga odbaciš, odlepršaćeš stopalima.
Isto je tako i sa težinom saznavanja.

Gomila prolećnih paukova se grohotom smejala dok je, nošena vetrom, slušala kinesku poslovicu: "Samo strpljenje i vreme pretvaraju dudovo lišće u svilu."
Pa evo, rekoše oni, mi svakog trena možemo isplesti toliko niti da prekrijemo nebo.

Kako objasniti prolećnim paucima da nije važno plesti i ukrašavati vazduh lepotom svoga tkanja?  Važna je upotreba niti.
Još nisam nosio košulju od paukove svile.

2.

Zato ja više verujem jednoj svilenoj bubi i strpljivom Heraklitu koji misli da ljudi ogromna znanja nalaze u malim svetovima, a zaborave traže u većem i zajedničkom.
I verujem Francuzima. List je čak iz Normandije. Datum 1726: "I sitne kiše jedu velike puteve."

Zašto se kaže: beskorisno i korisno? Zašto se kaže: usplahireno i spokojno? Kao što postoji ponašanje čoveka, sine moj, tako postoji i ponašanje njegovih misli.

Rado bih nešto dodao Aristotelu. Recimo da je rekao: "Mudrost je jedina nauka koja se bavi mudrošću, a ne naukom."
I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je potrebna i takva razglednica: "Ljubav je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju a ne umetnošću."

3.

Kjerkegor kaže: "Nema nikakvog Ovde i Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i Nigde."
A stari dobri momak Ričard Bak dopisao je ispod toga nešto potpuno suprotno. Obojica su u pravu.

Ovako kaže Bak: "Kad bi nam prijateljstvo zavisilo od vremena i zavisilo od prostora, savladavši ih, mi bismo upropastili naše druženje.
Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde. Savladamo li vreme, ostaje samo Sada. I zar ti se ne čini da ćemo se nas dvojica na tom čudesnom putu između Sada i Ovde ipak ponekad sretati?"

Sad shvataš, sine moj, da ću morati da ti objasnim neke stvari.

No comments:

Himna

1. Zaista nema teže stvari, nego da se rimuje strah sa svetlošću. Ti nemoguće moraš rimovati sa mogućim. Još kod Defoa, u "Robinzon...