Monday, August 11, 2008

Jedra

Proci cu nocas kroz sve luke
brodove stare da izlecim.

Zubate kotve da odvalim.
Rumenom pesmom da plane mrak.

Da za plovidbe svi signali
u pravcu svitanja dadu znak.

Postoje nekakva bela vremena
kad prva mladost u oko kane.

To je ta lepa praznina mene
u koju ceo svet moze da stane.

Sa jednom smedjom, toplom vescu
usne ce obalom da mi odu.

Limune zrele s neba natrescu
u tamnu gorku vodu.

Za mnom ce vetar, kad me sretne,
mrmljati neki osmeh nov.

Krisom cu svima da podmetnem
pomalo svoga srca pod krov.

Zorom ce okolo cvece radjati
gde god sam iz krosnji visine pio.

I jos ce dugo ljudi pogadjati
i nece znati ko je to bio.

No comments: