Monday, August 11, 2008

Senka

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba

zbog svega što smo najlepše hteli.

10 comments:

Unknown said...

Hvala Pesniče!

Neka ti je laka zemlja i široko nebo!

Alisa said...

Biljana ....zar ne znas? Ovaj pesnik zivi koliko i njegova dela. A dela su njega vecnost! Ostavio toliko nesebicno svakom svom citaocu delic sebe, delic svojih prostranstava, delic svog neba ....

Unknown said...
This comment has been removed by the author.
Unknown said...

Onaj ko izgovori ove reci, zauvek ti kupi srce...
Milioni ce ih govoriti razlicitim bojama glasa, a opet ce svaki put zvucati kao prvi.
U ime svih njih, hvala Miko... i u moje ime, u nadi da cu ih nekad od nekoga cuti, hvala ti.

Biljana said...

Nadam se da će me neko nekad zaprositi uz reči ove pesme :)

Nikola said...

Mislim da postoji greška, ali možda ja grešim. U drugoj strofi, stih treći, mislim da bi trebalo da stoji "uspravna i kad kiše tuku".

BabyyBluue said...

Tako je, Nikola, treba da piše 'uspravna'.

Unknown said...

Najezim se svaki put kad citam ovako nesto.

DANKA said...

Mikin citav opus pesama je vanvremenske lepote. Setite se samo " Plavog cuperka " uz koji generacije odrastaju, " Plave zvezde ", bez koje nema ni jednog recitala i dr. Obozavam ga!










Jovana G. D. said...

Pročitala sam toliko pjesama, knjiga, rođena u Trebinju gdje smo kao djeca zagrljeni pjesmama Jovana Dučića, naučila da volim poeziju. Al niko me nije dirnuo u srce kao Mika Antić. Naj ljepše pjecme koje sam pročitala u životu, svaka dira tačnovu srce.

Himna

1. Zaista nema teže stvari, nego da se rimuje strah sa svetlošću. Ti nemoguće moraš rimovati sa mogućim. Još kod Defoa, u "Robinzon...