Monday, August 11, 2008

Mesečevo srebro

Ne priznajem rastanke
i nikad necu
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesecevo srebro ucuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem
I zato ne dam, i zato necu
i zato rastanke ne priznajem
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima
dok postojim
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu
Zato ne dam i zato necu
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke
Zato cu uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu
Još uvek naš cvet negde nice
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu
Svi su rastanci tužne price
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.

5 comments:

Unknown said...

Da li neko moze da mi kaze da li i na kojim izdanjima mogu da nadjem ovu pesmu.. ? Unapred hvala..

Ratko P said...
This comment has been removed by the author.
Katarina Kale Popović said...

Izvinite, pišem jer sam videla komentar Ratka P i zaista na internetu pronašla pesmu Dragane Konstantinović koja je u stih ista..o čemu se radi:/?

Миле Бајшев said...

Није Микина песма

Dragana Konstantinovic said...

Hvala na komplimentu ali moram da kazem da to nisu Mikini stihovi nego moji. Pesma se zove ‘Ne priznajem rastanke’, objavljena je u zbirci ‘Zlatne niti’ 2009. godine, autor Dragana Konstantinovic.

https://www.haoss.org/t1629p100-dragana-konstantinovic

Neko je izgleda objavio pesmu kao Mikinu i sad se to siri ali… nije istinito.

Himna

1. Zaista nema teže stvari, nego da se rimuje strah sa svetlošću. Ti nemoguće moraš rimovati sa mogućim. Još kod Defoa, u "Robinzon...